Radu Roseti

Radu Roseti (franc. Rodolf Roseti;^[1] 14. septembar 1853 – 12. februar 1926) bio je moldavski, kasnije rumunski političar, istoričar i romanopisac, otac generala Radua R. Rosetija i istaknuti član porodice Roseti. Od početka je bio u tradicionalističkom konzervatizmu, usvojio je progresivne agrarne stavove i eksperimentisao sa modernizacijom svog imanja u Kajuci. Moldavski regionalista koji je sedeo na levoj strani Konzervativne partije, manje-više je formalno sarađivao sa nacionalno-liberalnom opozicijom tokom njegovog mandata kao prefekt u Romanu, Braili i Bakau. Služio je dva mandata u Skupštini poslanika i bio kratko zaposlen kao generalni direktor zatvora. Shodno tome, Roseti je usvojio anti-elitistički i reformistički diskurs. Time se suprotstavio glavnim konzervativcima Nikole Filipesku i Titu Maioresku, ali ga je zaštitio Lascar Katargiu, a kasnije Petre R. Karp.

Roseti je finansijski uništen zbog loših ulaganja u trgovinu žitaricama, a od 1898. povukao se na sekundarne poslove u Ministarstvu spoljnih poslova. Iako nije imao zvaničnu obuku, bio je značajni poliglota i postigao svoju slavu kao naučnik i društveni kritičar. Njegova rana istraživanja fokusirala su se na pravnu i društvenu istoriju Moldavije, ali su kasnije preuzela više politički podstaknutih tema. Blagi antisemit i protivnik jevrejske emancipacije, Roseti se okrenuo kritikovanju sopstvene klase i manorijalizma, konstruišući uticajnu paradigmu u progresivnoj istoriografiji. Došao je u redove levičarskog poporanizma do 1906. godine i predložio radikalnu zemljišnu reformu i predvideo pobunu seljaka 1907. godine.

U ranim fazama Prvog svetskog rata, dok je Rumunija održavala neutralnost, Roseti je vodio kampanju u korist Centralnih sila. Savetovao je protiv bilo kakvog saveza sa Ruskim carsvom, plašeći se pan-slavizma i podržavajući prava Rumunije na Besarabiju. Bio je razočaran kada je zemlja stala na stranu Rusije i ostao je u Bukureštu kada je Rumunija okupirana od strane Centralnih sila. Sa Karpom i drugim konzervativcima organizovao je kolaboracionističku birokratiju i služio je kao ephor civilnih bolnica. Ovi izbori potpuno su se razlikovali od izbora njegovog sina, koji je postao ratni heroj. Ujedinivši se sa njim u posleratnoj Velikoj Rumuniji, Roseti je nastavio svoju književnu karijeru, dobijajući pohvale za svoje završne radove kao pisac memoara i vešt pripovedač. Jedna od njegovih „Moldavskih priča” adaptirana je za ekran od strane njegovog zeta, Viktora Beldimana.

^ Angheluță et al., p. 125; Marghiloman, IV, p. 166

[1] Angheluță et al., p. 125; Marghiloman, IV, p. 166

[1]